Nerja (Paradise in Spain, Costa del Sol)

"Da plovim pa plivam to, topla klima, idila To je divlja sredina mreze pune sardina Veslam, a stojim u mestu Uvek isti listovi kad otvorim svesku Na novom listu vidim gotovu pesmu Krije se od mene kao skoljke u pesku"

Kendi - Van dometa; 2014.

Ovaj stih inače, čitava pesma, oslikava iskustvo u Andaluziji, pogotovo u tim morskim predelima. Jednom sam shvatila, davno još, da je meni dovoljno za sreću da me pustiš pored neke tekuće vode (mora, reke). Verovatno zato što sam odrastala pored Dunava, ali sada to nije tema.

Nerja je elitno letovalište (pod elitnim smatram sve ono što ja u stvarnom životu, na duži vremenski period ne bih sebi mogla da priuštim, u ovom životnom trenutku) u Andaluziji, Costi del Sol. Putujući do tamo, sa autoputa autobus/auto ponire u beskrajnu pučinu, okruženim belim kućama (tipičnim za Andaluziju). Razlika na horizontu između mora i neba je nejasna i nevidljiva. Nebo je toga dana bilo toliko vedro, bez oblačka. Toga dana su se svevišnje sile uskladile i dodolanje nije bilo uspešno - bio je savršen dan za plažu, sunčanje, kupanje i uživanje.

Mladi su partijali, igrali odbojku, fudbal, dobacivali se frizbijem i pili tinto verano, pivo, slušajući španske hitove i regeton (poznate i manje poznate). Deca su se igrala polivajući pesak, zatrpavajući jedni druge i smejući se. U suštini, iskustvo je identično - svako letovalište i plaža imaju iste ugođaje i događaje.

Ono što je bilo drugačije jeste da je voda bila isuviše hladna. Rečeno mi je da je more hladno, ali sam ipak odlučila da mu pružim priliku. Suštinski, nije toliko hladno koliko je temeperaturna razlika između temperature mora i vazduha velika. Tada je na suncu bilo oko 38 stepeni. More nisam merila. A ni temperaturu istog.

Sunce je bez milosti grejalo baršunasti pesak. Žega je prevelika, hlada premalo. Dve palme usamljeno pružaju hlad dvema ženama. Daleko su od početka beskraja. More doziva. Dođi, pripadaj mi, živi za mene, spoji se sa mnom. Ulazak je dug, stidljiv. Beskraj čeka. Nemilosrdan je. Svojom hladnoćom parališe stopala. Prepusti se, opusti se. Mišići su potpuno zategnuti. Pustih se. I istog trena izvirih napolje - hladnoća je bila neizdrživa.

Balkon Evrope

Legenda kaže da je neki kapetan došao do Nerje, ostavši bez teksta videvši lepotu koja se pruža pred njim i napravio "Balkon Evrope", vidikovac. Pored pučine, na Balkonu Evrope se mogu videti mladenci, puno različitih turista, dve preostale (od tri) plaže u Nerji i puno turističkih prodavnica i atrakcija.

Takođe, postoje "vrata" koja vode do raja, stepenice, koje zapravo vode do prelepe plaže, mekog peska, zaštićenu hridima. Iz more se može bolje videti Balkon Evrope, ispod koga je predivan, zastakljeni restoran.

Vrata raja

Zgrade su građene u mediteransko/marokansko/afričkom stilu. Preovladavaju bela i žuto, krem boja. Turista će uvek biti, ali je se može naći usamljeni kutak i trenuci mira.

Grad u Španiji koji ostavlja bez daha.

Zato što je ušuškan, more je čisto i divno, plaže su peščane, hrana je pristupačna, lako se dolazi, zato što su autoputevi sređeni (nezamislivo za nekoga ko dolazi iz Srbije) i vrlo prohodni.

Ako biste dolazili autobusom, najbolje bi bilo da dođete iz Malage, zato što prevoz ide više puta dnevno, karte su pristupačne, a i obilazak Malage vredi svakog koraka.

Balkon Evrope. Nerja

Nerja, Balcony of Europe

#writersblock #tips #booktitles